„На листовима краставаца су се појавиле флеке, затим су се осушиле, а нешто касније на овим местима су се појавиле рупе. Да ли је то болест или штеточина? Шта учинити и како то обрадити?”
Ово није штеточина, али болестизазвана бактеријама – бактериоза. И почиње појавом водених мрља. Док се ове тачке не осуше и не постану јасно видљиве, не обраћају сви пажњу на њих. Мало касније, на листовима краставаца појављују се рупе.
У влажно јутро, капљице бактеријског ексудата појављују се на мрљама на задњој страни листа. У сувом времену, капљице се исушују у облику крљушти.
Централни део пеге постепено одумире, осушено ткиво губи боју и појављују се многе рупе на листовима.
На стабљици и петељкама листа инфекција се манифестује у облику водених пега. Плодови заражени бактериозом у фази јајника се деформишу и суше. Краставци заражени касније труну.
Болест се манифестује након топлог, кишног, ветровитог времена. Бактерије се шире капљицама воде током брига о краставцима. Чувају се у биљним остацима док се не распадну. Извор почетне инфекције може бити и семе, у којем патоген остаје одржив око три године.
Како се борити против болести
Мере за борбу против бактериозе су пожељније од агротехничких.
- Одржавајте плодоред и не враћајте краставце на првобитно место раније од 4 године.
- Уништити биљне остатке након вегетације. Дубоко копати земљу.
- Избегавајте наводњавање прскањем.
- Изаберите сорте за сетву које су отпорне на бактериозу (ова информација се може прочитати на врећама за семе).
- Посејати краставце у топлом тлу. Пре сетве дезинфикујте семе четири сата у 1% раствору сирћетне киселине.
- При првим знацима болести (појава сувих пега или рупа на листовима) биљке се третирају препаратима који садрже бакар, али под условом да до бербе остане најмање 20 дана.
- Током вегетације, биљке се прскају фитолавином (20 мл на 10 литара воде) против бактериозе два пута месечно. Период чекања је 2 дана.